Vitamin D i njegovi efekti

SVE O VITAMINU D I NJEGOVIM EFEKTIMA

 

AUTOR: Prof.dr Emilija Golubović, redovan profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, specijalista pedijatrije nefrolog, KC Niš

I pored velikog interesovanja stručne javnosti o ulozi i značaju vitamina D, koje se ogleda u vise od 30 hiljada članaka u medicinskoj literaturi za proteklih 10 godina, jos uvek se postavlja pitanje kome, kada i koliko ovog vitamina je neophodno?

Kako se organizam snabdeva ovim vitaminom, danas nazvanog D hormonom?

I zašto priroda koja je tako savršena, nije dala adekvatni balans između potrebe i ponude?

Postoje dva osnovna izvora vitamina D, može se sintetisati u koži ili uneti hranom i suplementima. Dejstvom sunčevih zraka na kožu organizam sintetiše D3, holekalciferol, pri čemu osobe tamne puti moraju biti  izložene  suncu 3 – 5 puta duže da bi proizvele istu količinu vitamina D kao osobe svetle puti. Tako je bilo u nekadašnjoj primitivnoj civilizaciji. Savremena civilizacija je uništila prirodnu zaštitu od negativnih efekata Sunca, nazvanog izvorom života, epidemija melanoma zahteva zaštitu od UV zračenja što minimizira endogenu sintezu vitamina D. Upotreba sredstava za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom 30 smanjuje sintezu vitamina D za više od 95%. Starije osobe imaju značajno manju sposobnost sinteze vitamina D u koži. Vitamin D3 se tokom godine na našoj geografskoj širini može sintetisati samo u periodu od maja do oktobra. Ostalih 6 meseci se ne stvara vitamin D3 u koži već se može uneti hranom. Kojom hranom? Ulja jetre bakalara, nekih riba, pojedine pečurke i žumanci nude nešto veće količine vitamina D od ostalih namirnica, ali niti su u našoj ishrani redovni niti su količine dovoljne da podmire minimum dnevnih potreba. Ergokalciferol, vitamin D2, unet pre svega hranom biljnog porekla ima 2-3 puta slabiji efekat na zdravlje od holekalciferola. Time još jedna grupa stnovništva ima stalni deficit D hormona-ljudi na vegetarijanskoj ishrani. Gojazne osobe vezuju ovaj liposolubilni vitamin u masnom tkivu te su u dodatnom riziku od hipovitaminoze.

Vitamin D3 i korona

Znači, ne sintetišemo dovoljno vitamina D i ne unosimo ga hranom, pa se deficit vitamina D sreće u 40-50% populacije, odnosno više od milijardu ljudi ili najednostavnije, svaka četvrta osoba je deficitarna u vitaminu D. Može se slobodno reći da postoji pandemija nedostatka vitamina D nastala usled uslova života, ishrane ali i brojnih komorbidnih stanja.

Faktori rizika za deficit vitamina D su:

  • tamna put, nemogućnost izlaganja suncu
  • malapsorpcija, celijakija, cistična fibroza, inflamatorne bolesti creva
  • dugotrajna upotreba steroidne terapije, antiepileptika
  • starija životna dob gde je osim smanjene sinteze u koži, smanjena sa starošću moć bubrega u stvaranju aktivnog oblika vitamina. Sve osobe nakon 50 godina moraju imati obaveznu suplementaciju vitaminom D3.
  • gojaznost (BMI >30)

 

I holekalciferol i ergokalciferol u organizmu podležu dvostrukoj enzimskoj konverzij. U jetri  se stvara 25(OH)D₃ (kalcidiol) koji u bubrezima novom enzimskom aktivnošću prelazi u 1,25(OH)D₃ (kalcitriol), nazvan D3 hormonom. Skoro da nema tkiva bez receptora za aktivni oblik vitamina D (tzv.VDR), sve ćelije kako urođenog tako i stečenog imuniteta takođe eksprimiraju VDR receptor. On reguliše balans izmedju pro i antiinflamatornih citokina. Reguliše aktivnost preko 200 gena. Mnogi geni koji utiču na proliferaciju, diferencijaciju i apoptozu ćelije modulirani su upravo vitaminom D.

U eksperimentima na životinjama velike doze vitamina D3 mogu sprečiti ili usporiti razvoj autoimunskog encefalitisa, dijabetesa tipa 1 i sličnih autoimunih stanja. Stimuliše transformišući faktor TGF-β1 i interleukina-4, utiče na sintezu interferona gama i skoro svih hemokina. Unazad 100 godina, vitamin D je smatran vitaminom koji dominantno reguliše nivo kalcijuma i fosfora a od 1980.godine i najvažnijim homonom sa nebrojenim regulatornim funkcijama u organizmu.

Vitamin D je veoma važan u metabolizmu kalcijuma i fosfora, podstiče njihovu resorpciju u crevima i deponovanje u kostima. Nedostatak vitamina D dovodi do demineralizacije kostiju koja se kod dece manifestuje kao rahitis a kod odraslih kao osteomalacija.

Osim kalcemijskog još bitniji su pleiotropni aspekti delovanja vitamina D (niska koncentracija u serumu 25(ОH)D₃ povećava rizik karcinoma (debelog creva, jajnika, dojke, prostate, kože, tumora mozga), imunoloških bolesti (inflamantorne bolesti creva, multipla skleroza, sistemski eritematozni lupus), autoimuni endokrini poremećaji (dijabetes tipa 1, autoimune bolesti tiroideje), arterijske hipertenzije, ateroskleroze, aritmije, dijabetes tipa 2, kao i psihijatrijski poremećaji (depresija, demencija, Alchajmerova bolest, pogoršanje kognitivnih funkcija). Reguliše produkciju norepinefrina, dopamina u mozgu, prevenira depleciju serotonina čime smanjuje rizik od depresije. Oboleli sa urođenim i stečenim imunodeficijencijama, hroničnim i akutnim virusnim infekcijama zahtevaju optimalni nivo vitamina D radi adakvatnog lečenja.

VITAMIN D I SKLONOST INFEKCIJAMA

Osobe sa deficitom vitamina D češće oboljevaju od infektivnih bolesti, posebno od respiratornih infekcija. Antiinfektivni potencijal se objašnjava stimulacijom ekspresije odbrambenih belančevina, defenzina i katelicidina, pored uticaja na brojne citokine i hemokine koji su odgovorni za složeni proces inflamacije.

Vitamin D smanjuje produkciju proinflamatornih citokina, IFN-γ, IL-6, IL-2, and TNF-α. U aktuelnoj epidemiji COVID 19, citokinska oluja se prati nivoima IL-6, kao markerom ozbiljnosti oboljenja. Velike doze vitamina D3 su deo terapijske supresije ovog inflamatornog citokina. Inače, u svakoj  epidemiji gripa teže oblike bolesti imaju oni sa nižim nivoima 25(OH)D₃, što ističe značaj supstitucije u prevenci bolesti. Postoje protokoli koji preporučuju kao prevencu Covid 19 infekcije 5000-10 000 IJ.

 

VITAMIN D I DIJABETES

Nedostatak vitamina D povezan je i s višom incidencijom pojave dijabetesa, odnosno rizik za pojavu dijabetesa tipa 2 je dva puta manji kod osoba sa većim nivoima vitamina D u krvi. Kontrolisane studije dokazuju da upotreba 4000 IJ tokom 6 meseci smanjuje značajno insulinsku rezistenciju, a kod dojenčadi koja je u Finskoj primala najmanje 2000 IJ na dan tokom prve godine života, može da smanji rizik razvoja dijabetesa tipa 1 tokom sledećih trideset godina života za čak 78% (Lancet 2001; 358: 1500–03).

VITAMIN D I AUTOIMUNE BOLESTI

Vitamin D deluje kao imunomodulator, utiče na pojavu i tok autoimunih oboljenja. Njegov nedostatak je opisan kod sistemskog lupusa, reumatoidnog artritisa, inflamatornih bolesti creva. Aktivnost bolesti je u negativnoj korelaciji sa koncentracijama vitamina D u krvi. Supstitucija pozitivno deluje na tok oboljenja i smanjuje broj relapsa.

VITAMIN D I MULTIPLA SKLEROZA

U oblasti sa puno sunčanih dana veoma se retko sreće multipla skleroza dok je u skandinavskim zemljama znatno češća. Nizak nivo vitamina D u krvi je faktor rizika za pojavu oboljenja kao i za češće relapse tokom lečenja. U brojnim protokolima za demijelinizacijske bolesti primenjuje se 3000-4000 IJ  uz redovno praćenje.

VITAMIN D I MALIGNE BOLESTI

Najveći broj studija ističe povezanost deficita vitamina D i pojave karcinoma debelog creva, tj. svaki porast nivoa kalcidiola od 12 nmol/l u plazmi snižava rizik karcinoma za 6%.

Ćelije ovog tumora eksprimiraju receptore preko kojih kalcitriol utiče na redukciju proliferacije.   Optimalna koncentracija 25(OH)D₃ za prevencu karcinoma kolona je oko 100 nmol/l.

Antitumorski efekat ima ima isključivo holekalciferol, ostali oblici i metaboliti vitamina D su neefikasni. Smatra se da holekalciferol smanjuje 15% mogućnost tumorogeneze.

Evropsko onkološko društvo svim pacijentima koji su pod terapijom koja loše utiče na koštani sistem (ovarijska supresija/ablacija, aromatazni inhibitor) savetuje 1000 – 2000 IJ vitamina D svaki dan.

Američko društvo za endokrinologiju 2016. godine donosi revidirane smernice za unos vitamina D kod pacijenata u riziku za njegov nedostatak, koje preporučuju kod odrasle osobe dnevni unos od 1500-2000 IЈ. Posebno se ističe značaj unosa 2000 IJ kod žena u postmenopauzi, kod gojaznih, veće doze vitamina D su neophodne kao prateća terapija autoimunih bolesti, dijabetesa, hipertenzije, onkoloških bolesnika, akutnih i hroničnih respiratornih infekcija. Gornja granica dnevnog unosa koja ne zahteva praćenje nivoa 25(ОH)D₃ u serumu za decu do 12 meseci života 1000-1500 IЈ, za decu 1-8 godina 2500-3000 IJ, za stariju decu trudnice i dojilje 4000 IЈ.

 

VITAMIN D I KARDIOVASKULARNE BOLESTI

U metaanalizi 19 istraživanja povezanosti niskog nivoa 25(OH)D₃ i incidencije bolesti kardiovaskularnog sistema na gotovo 7000 ispitanika, dokazana je veza između vitamina D i veće incidencije koronarne bolesti srca i moždanog udara.

Koncentracije 25(OH)D₃ u krvi niže od 60 nmol/L  povezane su sa višim rizikom od koronarne bolesti srca.

Prema smernicama Evropskog onkološkog društva, svim pacijentima koji su pod terapijom koja negativno utiče na koštano zdravlje (ovarijska supresija/ablacija, aromatazni inhibitori, androgena deprivacijska terapija) savetuje se uzimati hranu bogatu kalcijumom, umerena fizička aktivnost i unos 1000 – 2000 IJ vitamina D svaki dan.

Sunčanje u zimskim mesecima nije dovoljno za stvaranje potrebne količine vitamina D i obavezno ga treba unositi kao suplement u dozi od 2000 IJ dnevno.

ŠTA MOŽE POVEZATI EFEKTE VITAMINA D I CINKA

Povezuje ih pre svega uticaj na imuni odgovor. Disbalans imunog sistema se mainfestuje alergijama, autoimunim oboljenjima ili čestim infekcijama. Cink inhibira aktivnost virusa i bitan je u prevenciji gripa i prehlade.

Adekvatan unos cinka je neophodan za održavanje integriteta sluzokože a njegov nedostatak rezultira disfunkcionalnim humoralnim i ćelijski posredovanim imunitetom. On je važna komponenta brojnih enzima, poput superoksid dismutaze, čime štiti organizam od toksičnih kiseoničnih radikala. Joni cinka imaju antivirusni efekat na replikaciju rinovirusa. Smanjene koncentracije cirkulišućeg cinka korelišu sa povećanim nivoima citokina IL-6 (interleukine-6), IL-8 i TNF-α (faktor nekroze tumora-α). Antivirusni efekti cinka (5 mg) se ostvaruju i putem blokade receptora intercelularne adhezijske molekule 1 (ICAM-1). Terapija preparatima cinka smanjuje trajanje virusnih infekcija i do 30% i ubrzavaju oporavak nakon ozbiljnih upala pluća. Duža supstitucija cinkom smanjuje nivo leptina, povoljno deluje na metabolizam masti i metabolički sindrom. Eksperimentalne studije su pokazale da vitamin D i cink imaju uticaja na sintezu, oslobađanje i delovanje insulina. Hroničan nedostatak cinka dovodi do smanjenja lučenja beta ćelija u pankreasu, proizvodnja insulina postaje sve manja.

Vitamin D pojačava crevnu apsorpciju cinka, a poboljšani status cinka u organizmu povećava aktivnost vitamina D3.

Suplement vitamina D

Deficit cinka u serumu povezan je sa oštećenom kognitivnom funkcijom kod starijih osoba, sa pojavom depresije, sa progresijom osteoporoze.

Može se zaključiti da supstituciju zinkom i vitaminom D zahtevaju oboleli sa hroničnim infekcijama,  autoimunim oboljenjima, oboleli od dijabetesa, osteoporoze, starije osobe, osobe sa metaboličkim sindromom, gojazni, osobe sa povecanom fizičkom aktivnošću u fazi intenzivnog rasta, tokom virusnih infekcija.

Na osnovu navedenog dijetetski proizvod u obliku holekalciferola u B!TONIC Vitamin D+Cink se može koristiti za potrebe ishrane kod osoba sa oboljenjima imunog sistema, kostiju, mišića, hroničnih infekcija, akutnih virusnih infekcija i brojnih stanja koje su praćena hipovitaminozom ili povećanom potrebom za holekalciferolom.

Prof. dr Emilija Golubović

Reference:

  1. Spiro A, Buttris L. Vitamin D: An overview of vitamin D status and intake in Europe. Nutr Bull. 2014; 39(4): 322–350.
  2. Orrù B, Zekeres-bartho J, Bizzarri M et all. Eur Rev Med Pharmacol Sci 2020;24:8187-8193
  3. Wei R, Christakos S. Mechanisms underlying the regulation of innate and adaptive immunity by vitamin D. Nutrients 2015;7:8251-8260.
  4. Manson JE, Mayne ST, Clinton SK. Vitamin D and prevention of cancer: ready for prime time? N Engl J Med 2011;364:1385–7.
  5. Vranešić bender D, Giljević Z, Kušec V et all. Guidelines for the prevention, detection and therapy of vitamin d deficiency in adults. Liječ Vjesn 2016;138:121–132.
  6. Duan S, Lv Z, Fan X, Wang L, Han F, Wang H, Bi S. Vitamin D and the risk for multiple sclerosis: a systematic review and meta-analysis. Neurosci Lett 2014;6:108–13.
  7. Runowicz CD, Leach CR, Henry NL et all. American Cancer Society/ American Society of Clinical Oncology Breast Cancer Survivorship Care Guideline. J Clin Oncol 2016;34:611–35.
  8. Szodaray P, Nakken B, Gaal J, Jonsson R i sur. The Complex Role of Vitamin D in Autoimmune Diseases. Scand J Immunol ; 68:261–9.
  9. Hypponen E, Laara E, Reunanen A, Jarvelin MR, Virtanen SM. Intake of vitamin D and risk of type 1 diabetes: a birth-cohort study. Lancet 2001;358:1500–3.
  10. Hlavaty T, Krajcovicova A, Payer J. Vitamin D therapy in infl ammatory bowel diseases: who, in what form, and how much? J Crohns Colitis 2015;9:198–209.
  11. Kamel DL, Cooper GS, Bouali H, Shaftman SR, Hollis BW, Gilkeson GS. Vitamin D defi ciency in systemic lupus erythematosus. Autoimmun Rev 2006; 5(2): 114–7.
  12. Zipitis CS, Akobeng AK. Vitamin D supplementation in early childhood and risk of type 1 diabetes: a systematic review and meta-analysis. Arch Dis Child. 2008;93 :512-7
  13. Rondanelli M, Miccono A, Lamburghini S.  Self-Care for Common Colds: The Pivotal Role of Vitamin D, Vitamin C, Zinc, and Echinacea in Three Main Immune Interactive Clusters (Physical Barriers, Innate and Adaptive Immunity) Involved during an Episode of CommonColds—Practical Advice on Dosages and on the Time to Take These Nutrients/Botanicals in order to Prevent or Treat Common Colds. Evidence-Based Complementary and Alternative Medicin 2018, ID 5813095, 36 pages.
  14. Alexander J, Tinkov A, Strand   Early Nutritional Interventions with Zinc, Selenium and Vitamin D for Raising Anti-Viral Resistance Against Progressive COVID-19.   Nutrients 2020, 12, 2358; doi:10.3390/nu
Ovaj članak predstavlja autorski tekst i zabranjeno je njegovo umnožavanje i deljenje bez odobrenja.