Prebiotici i probiotici – zašto ih mešamo i koje su razlike?

Prebiotici i posebno probiotici postaju sve popularniji i poznatiji pojmovi u današnje vreme, posebno s porastom prevalencije gastro-intestinalnih poremećaja i pridruženih medicinskih stanja koji su sve učestaliji u modernom dobu. Posledice pandemije gojaznosti, nekretanja i posledični metabolički poremećaji su dominantan uzrok takvom stanju. Kad govorimo o tim proizvodima, mnoge ljude sličnost u nazivima zbunjuje i/ili upotrebljavaju izraze pre-/probiotik nasumice. Iako su povezani ulogama, imaju veoma različite uloge u probavnom traktu i telu domaćina generalno.

Prebiotici su nesvarljiva vlakna koja se mogu fermentisati u debelom crevu pomoću bakterija u našem probavnom traktu, dakle oni su hrana za probiotičke kulture odnosno kolonije živih bakterija koje nastanjuju naša creva

Probiotici kao proizvod bi trebalo biti živi mikroorganizmi, koji se inače prirodno nalaze u nekim namirnicama (kefir, kiseli kupus, meso…), ili se dodaju drugim proizvodima koji tada mogu imati blagotvorne učinke na telo.

Upravo te definicije nas uvode u potencijalni problem kad pričamo o određenim tipovima suplemenata.

Da li su probiotički proizvodi na policama apoteka živi, tj. da li su živi sojevi bakterija preživeli proizvodnju tog proizvoda, transport i vreme na policama do konzumacije kupca? Da li je na njihovo stanje uticala temperatura kojoj su izloženi u procesu proizvodnje, pakovanja i transporta? Takođe, da li nakon konzumacije završavaju tamo gde to želimo tj. gde odrađuju „posao“ za nas?

Ova je problematika tema modernih istraživanja, za sad postoje tek preliminarna istraživanja koje idu u prilog probiotičkih dodataka ishrani, ali za sada nisu iscrpna niti potvrdno zaključena. Ono što za sad znamo se može sumirati u tablici:

Potencijalnih problema sa probiotičkim dodacima ishrani kod prebiotika nema. Prebiotici su definisani kao supstance čija konzumacija rezultira specifičnim promenama u sastavu i/ili aktivnosti crevne mikrobiote, čime se pozitivno utiče na dobrobit i zdravlje organizma domaćina.

Potencijalnih problema sa probiotičkim dodacima ishrani kod prebiotika nema. Prebiotici su definisani kao supstance čija konzumacija rezultira specifičnim promenama u sastavu i/ili aktivnosti crevne mikrobiote, čime se pozitivno utiče na dobrobit i zdravlje organizma domaćina.

Kad su u pitanju zdravstvene prednosti konzumacije prebiotika, one zavise od promena u mikrobioti organizma domaćina i njihovim metabolitima. Neke od generalnih zdravstvenih prednosti koje su povezane s prebioticima uključuju:

• poboljšanje stanja i zdravlja prisutnih bifidobakterija i laktobacila
• proizvodnja korisnih metabolita
• poboljšanje u apsorpciji i unosu minerala
• poboljšanje u fermentaciji proteina
• poboljšanje u riziku od nastanka alergija
• pozitivni učinci na propusnost barijere creva
• obrana imunog sistema i potencijalna zaštita od raka debelog creva
• poboljšanje nivoa glukoze u krvi i insulinskog profila

Obično, kad pričamo o prehrambenim namirnicama, povezujemo prebiotike s hranom koja sadrži vlakna, poput pasulja, pšenice i određenog voća i povrća. Specifični primeri dobro proučenih prebiotika koji se koriste u industriji suplemenata i ishrani uključuju inulin, galakto-oligosaharide i rezistentni skrob.

Kakvo je stanje u spomenutoj populaciji modernog doba? Znamo da je danas većina ljudi u ishrani daleko ispod preporučenog unosa vlakana dnevno (25-35 g; žene-muškarci). Stoga je savet da bi uvek trebalo krenuti u analizu ishrane i od tog parametra, jer ćete imati velike koristi od prebiotičkih i ne-prebiotičkih svojstava vlakana eventualno prisutnih u vašoj hrani i/ili dodacima ishrani.

Raznolika ishrana bogata raznovrsnim voćem, povrćem, celovitim žitaricama i mahunarkama će verovatno osigurati dovoljno prebiotika za podršku crevima i opštem zdravlju. Ako pak, na dnevnoj bazi, redovno ne konzumirate dovoljne količine tih namirnica, svakako preporučujemo suplementaciju kvalitetnim prebiotičkim vlaknima.