Prirodni sastojci za zdravu jetru

Čovek će tokom života konzumirati doslovce tone hrane, popiti hiljade litara raznih napitaka, uzimaće medikamente, alkohol ili će pušiti i svim navedenim načinima uneti u organizam i određenu količinu toksina – i sve će to proći kroz jetru.

Na našu zdravu jetru odražavaju se loše životne navike. Višak pojedenih kalorija, višak masti, konzumacija rafinisanih šećera sve su redom najzastupljeniji toksini u životu modernog čoveka. Jetra tada nesumnjivo pati i može sa vremenom doći do pada funkcionalnosti tog fenomenalnog organa. Poremećena funkcija jetre odražava se na naše celokupno zdravlje, između ostalog i na organima za varenje koji su zaduženi za kvalitetnu detoksikaciju organizma.

Krvlju u jetru dolaze hranjivi sastojci, ali i različite toksične materije koje jetra mora neutralisati kako bi se preveniralo oštećenje organizma. U tom neprestanom radu jetra često bude oštećena. Hroničan umor, depresija, česte glavobolje, nesanice, promene raspoloženja, težak PMS, probavne tegobe (nadutost, mučnina, zatvor) mogu biti simptomi oštećenja ili disfunkcije jetre. Oštećenja jetre imaju uticaj na sve organe u organizmu.

Oštećenje jetre može biti akutno i hronično. Ako bolest ne pređe iz akutne u hroničnu fazu, jetra se može potpuno oporaviti, fascinantno. Dođe li pak do hroničnog oštećenja jetre, tada postupno dolazi do smanjenog funkcionalnog kapaciteta jetre te stvaranja ožiljnog tkiva (fibroza) kao reakcije na upalni proces, što menja anatomiju jetre i dovodi do komplikacija. Neki lekovi direktno oštećuju jetru – npr. paracetamol, antireumatici i neki antibiotici. Nekvalitetnom ishranom i unosom štetnih sastojaka svakodnevno stavljamo jetru na probu. Jednostavne mere kojima ćemo štititi jetru su zdrava ishrana i izbegavanje prekomerne težine i izbjegavanje konzumacije alkohola.

Od onog što nam priroda nudi, biljke artičoka, sikavica i čičak, obiluju cinarinom, silimarinom i inulinom koji izuzetno dobro čuvaju jetru od štetnih posledica i oštećenja.

Cinarin je derivat hidroksicinaminske kiseline i biološki aktivni hemijski sastojak artičoke (Cynara cardunculus).

Ekstrakt lista artičoke sadrži cinarin koji pospešuje rad žuči i jetre, reguliše masnoće i holesterol u krvi pa se preporučuje kod stanja loše probave. Osim toga sadrži inulin (prebiotik) koji pomaže uspostavljanju povoljne crevne mikroflore i silimarin (antioksidans) koji štiti jetru. Šteta koju jetri prouzrokuju slobodni radikali puno je manja ako je prisutan ekstrakt artičoke, bilo prirodni bilo iz dodataka ishrani. Mnogobrojne naučne studije potvrdile su da ekstrakt lista artičoke podstiče stvaranje žuči koja je ključna za topljenje masti i holesterola, koji inače dovode do žučnih kamenaca.

Cinarin je toliko delotvoran da ga u nekim evropskim državama koriste kao deo terapije za žučne kamence. Narodno je verovanje, a koje je potvrđeno i naučnim dokazima, da artičoka pomaže kod visokog holesterola s ciljem snižavanja masnoća u krvi, poboljšavanja protoka žuči i funkcije jetre, kod otežane probave, gorušice, osećaja mravinjanja u crevima, nadutosti i bolova u trbuhu.

Pored cinarina, u novije vreme je i holin došao u fokus naučne javnosti zbog velikog broja benefita kojih pruža ljudskom organizmu.

Holin predstavlja porodicu kvarternih soli amonijaka, topivih u vodi, vitaminima sličnim esencijalnim jedinjenjima. Holin je prvi izolovao A. Strecker 1849. godine iz žuči svinje, a 1862. dao mu je naziv holin. Prvobitno je imao naziv neurin, a kasnije je dobio naziv holin (grč. χολή – žuč). Holin se većinom smatra jednim od vitamina B grupe. To je bezbojni, ponekad beličasti prah, lako topiv u vodi i etilnom alkoholu. Obilno je prisutan i u biljnom i u životinjskom svetu, i to većinom u sastavu jedinjenja koje se naziva lecitin.

Ljudski organizam može proizvesti holin endogeno u jetri, uglavnom kao fosfatidilkolin, ali količina koju telo prirodno sintetiše nije dovoljna da zadovolji ljudske potrebe. Stoga ljudi moraju unositi holin i ishranom. Mnoga hrana sadrži holin, a glavni prehrambeni izvori uključuju pre svega proizvode životinjskog porekla – meso, pernata živina, riba, mlečni proizvodi i jaja. Ostali prehrambeni izvori holina uključuju orašaste plodove, semenke i celovite žitarice.

Na zahtev Evropske komisije, Odbor za prehrambene proizvode, ishranu i alergije zatražio je pružanje naučnog mišljenja na popis zdravstvenih tvrdnji ustanovljenih za holin. Ovo mišljenje se bavi naučnim utemeljenjem zdravstvenih tvrdnji koje se odnose na holin i doprinos normalnom metabolizmu lipida kao i održavanju normalne funkcije jetre.

Utvrđeno je da holin deluje kao prekursor fosfolipida i igra ulogu u strukturnom integritetu ćelijskih membrana. Fosfatidilholin je glavni fosfolipid u ćelijskoj membrani. Takođe je utvrđeno da holin igra ulogu u transportu lipida i holesterola. Panel zaključuje da je uspostavljena uzročno-posledična veza između konzumacije holina i doprinosa normalnom metabolizmu lipida.

Panel takođe tvrdi da se uticaj holina odnosi i na održavanje normalne funkcije jetre. Panel smatra da održavanje normalne funkcije jetre povoljno deluje na sve fiziološke aspekte. Utvrđeno je da je nedostatak holina povezan s oštećenjem jetre (povišena aktivnost alanin-aminotransferaze u serumu) i razvojem masne jetre (hepatosteatoza) kod ljudi koji su konzumirali hranu koja ne sadrži holin, i kod muškaraca i kod žena u menopauzi.

Zbog svega navedenog EFSA (Evropska agencija za sigurnost hrane) je objavila preporučene dnevne vrednosti za konzumaciju holina:

• 400 mg za odrasle i adolescente (15-17 godina)
• 140 – 340 mg deca do 14 godina
• 160 mg za odojčad do 11 meseci
• 480 mg za trudnice
• 520 mg za dojilje

Kurkumin je svetlo žuto jedinjenje koju proizvodi biljka kurkuma. To je glavni kurkuminoid kurkume (Curcuma longa), član porodice đumbira (Zingiberaceae). Prodaje se kao biljni dodatak, kozmetički sastojak, aroma hrane i boja za hranu.

Hemijsko jedinjenje koje se nalazi u toj biljci je kurkumin dijaarheptanoid, koji pripada grupi kurkuminoida, koji su prirodni fenoli odgovorni za žutu boju kurkume. To je tautomerno jedinjenje koje postoji u enolnom obliku u organskim rastvaračima i u keto-obliku u vodi.

U modernom zapadnom svetu, kurkuma je daleko najpoznatija kao začin. To je jedan od glavnih komponenti kari praha. U Indiji i drugim delovima Azije, kurkuma se koristi za lečenje mnogih zdravstvenih stanja. Smatra se da ima protivupalna, antioksidativna i možda čak antikancerogena svojstva.

Kurkumin, supstanca kurkume, može pomoći u smanjenju upalnih procesa. Nekoliko studija sugeriše da bi mogla olakšati simptome osteoartritisa i reumatoidnog artritisa, poput boli i upale. Ostala jedinjenja kurkume mogu takođe biti lekoviti. Čini se da u laboratorijskim testovima kurkumin blokira rast određenih vrsta tumora.

Nažalost, kurkumin iz kurkume se slabo apsorbuje u krvotok čoveka. Kao rezultat toga, mogle bi se propustiti njegove prednosti za zdravlje uprkos konzumaciji. Međutim, dodavanje crnog bibera može pomoći. Istraživanja potvrđuju da kombinovanje piperina u crnom biberu i kurkumina u kurkumi povećava apsorpciju kurkumina i do 2000%. Jedno istraživanje je pokazalo da dodavanje 20 mg piperina u 2 grama kurkumina značajno povećava njegovu apsorpciju.

Piperin olakšava kurkuminu prolazak kroz crevnu sluzokožu u krvotok pa može usporiti razgradnju kurkumina u jetri, povećavajući njegov nivo u krvi. Kao rezultat, kombinovanje kurkumina i piperina povećava njegovu potencijalnu zdravstvenu korist.

Iako kurkumin i piperin imaju svoje zasebne zdravstvene koristi, zajedno su još delotvorniji.