Šta su adaptogeni?

Adaptogeni ili „super hrana“ kako danas vrlo često možemo da čujemo, mogu biti biljnog ili životinjskog porekla. Adaptogeni biljnog porekla predstvljaju grupu biljaka, koje imaju sposobnost, kako im i sam naziv kaže, da se adaptiraju, odnosno prilagode potrebama organizma i samim tim poboljšaju kvalitet života.

Kako da koristimo adaptogene u ishrani?

Danas su adaptogeni vrlo dobro ispitani i mogu se naći u apotekama i prodavnicama zdrave hrane. Adaptogeni prvenstveno deluju postepeno, tokom konzumacije u dužem vremenskom periodu. Ne očekujte instant efekat. Ne izazivaju zavisnost i nisu toksični ali je veoma bitno da se uzimaju u propisanim dozama. Takođe, moguće su i neke kontraindikacije, ali da bi ste to izbegli najbolje je da se pre upotrebe posavetujete sa lekarom koji će vam pomoći da izaberete prave proizvode. Prilikom korišćenja potrudite se da osetite da li vam konzumacija adaptogena odgovara ili ne. Većina adaptogena će pre ili kasnije dostići svoj maksimum u telu i tada će se efekat smanjiti. Zato je potrebno, kada primetite da vise ne reagujete na adaptogene, napraviti kraću pauzu od nekoliko meseci, a zatim ponovo početi sa konzumacijom.

Kako adaptogeni deluju na naš organizam?

Samo dejstvo adaptogena je upravo da se prilagode potrebama našeg organizma i olakšaju životnu svakodnevnicu. Brojna istraživanja potrvđuju njihovo pozitivno dejstvo i postoji više razloga za uključivanje adaptogena u svakodnevnu ishranu.

Adaptogeni pomažu telu da pronađe svoj balans i ravnotežu. Pozitivno utiču na raspoloženje, štite organizam od svakodnevnog i akutnog stresa. Pomažu u obnavljanju ćelija, stite ih od oksidativnog stresa i sprečavaju razvoj kancerogenih ćelija. Jačaju imuni sistem, pospešuju fizičku izdržljvost, smanjuju anksioznost i normalizuju hormonski status.

Ašvanganda

Ašvanganda je biljka koja pripada familiji Solanaceae i ima široku primenu u indijskoj tradicionalnoj medicini, Ajurvedi. Ulazi u sastav različitih formulacija namenjenih bolestima skeletno-mišićnog sistema (reumatizam, artritis), ali i kao opšti tonik u cilju povećanja energije, poboljšanja zdravlja i produženja životnog veka. Pomaže organizmu da se izbori sa stresom, pomaže u očuvanju fizičkih i mentalnih sposobnosti u slučaju slabosti, iscrpljenosti, umora i gubitka koncentracije.

ssvaganda-kao-adaptogen-u-bitonic-suplementima

Gljiva reiši

Gljiva reiši, bogata β-glukanima, a takođe sadrži i triterpene i sterole. Doprinosi normalnom funkcionisanju imunog sistema. Dokazan je inhibitorni uticaj ove gljive na agregaciju trombocita, kao i povoljan uticaj na imunološke parametre.

Sibirski ženšen

Sibirski ženšen pripada familiji Araliaceae. Terapijsku primenu ima koren ove biljke. Ima primenu kod nedostatka snage i sklonosti ka infekcijama, kao i kod simptoma astenije, kao što su malaksalost i slabost.

Šisandra

Šisandra je biljka koja pripada familiji Schisandraceae. U kineskoj tradicionalnoj medicini ova biljka se koristi kod digestivnih tegoba prvenstveno, ali i kod insomnije, kašlja, hronične dijareje, hepatitisa, neurostenije i anksioznosti.

Ginko biloba

Primena ginko bilobe je odobrena kod demencije, vaskularnog, degenerativnog ili mešovitog tipa praćene poremećajima pamćenja, poremećajima koncentracije, vrtoglavice, zujanja u ušima i glavobolje, kao i kod okluzije perifernih arterija. Primena proizvoda kontraindikovana je kod osoba sklonim krvarenju, kao i kod osoba koje uzimaju antikoagulantne lekove.

Rodiola

Rodiola pripada familiji Crassulaceae. Rodiola se svrstava u grupu adaptogena na osnovu delovanja u pogledu povećanja otpornosti na različite biološke, hemijske ili fižičke stresove. Popularna je u tradicionalnoj medicini istočne Evrope i Azije jer se smatra da stimuliše nervni sistem, povoljno deluje kod depresije, poboljšava radne sposobnosti, povoljno utiče na san i smanjuje umor.